Sportisti, posebno bodibilderi, često bivaju upućeni da konzumiraju velike količine proteina dobijenih od životinja. Rečeno im je da če ovo podstaći razvoj mišića (hipertrofija). Istina je da je “strah” od nedostatka proteina koji je toliko naglašen u fitnesu i sportu, odavno prevaziđen.
Postoji mnogo izvora proteina u biljnoj ishrani: mahunarke (sočivo, grašak, pasulj, leblebija, fava pasulj [bob]); organska soja i njeni proizvodi poput tofua i tempeha; kinoa; sejtan; i u manjim količinama u žitaricama (poput pšrenice, pirinča, heljde, testenine i hleba); orasi, lešnici, sirovo seme; povrće. Organski proizvodi od soje, kinoa i kombinacija žitarica i mahunarki (ne nužno sve u istom obroku) obezbeđuju sve proteine zajedno sa esecijalnim amino kiselinama u pravoj, uravnoteženoj količini.
Protein je, naravno, bitan parametar u procesu formiranja mišića, ali važno je shvatiti da je to samo jedan od parametara cele grupe koje učestvuju u formiranju mišića. Ostali važni parametri, na primer, uključuju ugljene hidrate i antioksidante. Ima ih u biljnoj hrani u velikoj količini, i oni pomažu proizvodnji energije i oporavku mišića posle treninga. Osim profesionalnih sportista, većini ljudi nije potreban pažljiv nadzor nad svakodnevnim konzumiranjem proteina.
Evo nekoliko primera obroka bogatih proteinima (zajedno sa gvožđem i cinkom, koji su takođe vitalni), pogodnih za pripremu posle vežbi:
Evo liste poznatih veganskih sportista širom sveta:
Carl Lewis, Dave Scott (prvi čovek koji je šest puta osvojio “Ironman Triathlon Hawaii” trku), Scott Jurek (ultramaratonski trkač), svetske prvakinje u tenisu Venus i Serena Williams, Jim Morris (78-godišnji bodibilder), Alexander Dargatz (bodibilder), Patrik Baboumian (najsnažniji čovek u Nemačkoj), Frank Medrano (trenira kalisteniku), Mac Danzig (penzionisani borac mešovitih borilačkih veština, koji učestvuje u “UFC” – “Ultimate Fighting Championship”).
