Prve zablude i predrasude o veganskom načinu života i ishrani dolaze još od pre 40-50 godina, kada se o veganstvu nije znalo koliko se danas zna i kada nam neke namirnice nisu bilo ovoliko dostupne i pristupačne.
1 Veganstvo je skupo
Veganska ishrana može biti jedna od najjeftinijih ishrana, ako se držimo celovitih biljnih sezonskih namirnica. Kupovinom na pijaci, u zdravoj hrani, pravljenjem domaćeg biljnog mleka i jogurta, meal prep su samo neki od načina na koje se može uštedeti. Podržavanje domaćih proizvođača je takođe dobro za naš novčanik, a o detaljnijim načinima da uštedite može proćitati ovde (link ka posebnom tekstu za uštedu na veganskoj ishrani)
2 Soja nije zdrava
Soja jeste jedna od više genetski modifikovanih namirnica i njena proizvodnja nije idealna, ali se to većinski odnosi na soju koja se proizvodi kao hrana za životinje u mesnim i mlečnim industrijama. Veoma je jednostavno pronaći organsku soju, tofu i mleko od organske soje u prodavnicama zdrave hrane. Soja je izuzetno bogata proteinima, ne sadrži zasićene i trans masti, bogata je vitaminima i mineralima.
Veliki strah je da fitoestrogen koji sadrži, na neki način može uticati na povećanje estrogena u našem organizmu. Da bi se tolike promene zapravo desile, morali bismo da pojedemo ogromne količine soje. Ovako nešto nikada nije dokazano, ali ono što jeste je da sojin fitoestrogen može uticati na regulisanje prirodnog estrogena u organizmu. Imaju slične receptore za koje se vezuju, što bi organizmu dalo do znanja da nema potrebe da proizvodi veliku količinu estrogena, što bi dovelo do smanjenja prekomernog estrogena koji ima brojne negativne posledice na organizam.
Naravno, ukoliko vam nije do konzumiranja soje, postoje brojne mahunarke koje su izuzetno ukusne i bogate proteinima, poput crvenog i zelenog sočiva, leblebije, različitih vrsti pasulja, graška itd.
3 Nedovoljno kompletnog proteina
U prethodnoj stavki smo pomenuli mahunarke kao savršen izvor proteina, međutim, žitarice, semenke, orašasti plodovi i njihovi puteri su odlični izvori proteina i raznovrsnih vitamina i minerala.
Biljne namirnice sadrže sve aminikiseline od kojih se sintetišu proteini, samo u različitim razmerama. Uz raznovrsnu biljnu ishranu nema sumnje da ćemo uneti dovoljno proteina.
4 Veganstvo je samo sirova ishrana
Veoma često čujemo da veganstvo podrazumeva isključivo sirovu ishranu. Ovo naravno nije tačno. Veganska/biljna ishrana označava konzumiranje namirnica biljnog porekla, bilo u sirovom ili kuvanom obliku. Savršeno zdrava biljna ishrana je balans između sirovih i kuvanih namirnica. Kuvanjem mahunarki i žitarica uspevamo da izvučemo ono najbolje iz njih, da ih lakše svarimo i usvojimo sva nutritivna bogatstva koja poseduju. Sa voćem i povrćem pravimo balans. Paprika je izuzetno bogata vitaminom C, koji se gubi obradom paprike, ali je i sirova i kuvana bogata vlaknima.
Dakle, sirova ishrana ima svoje benefite, ali da bismo bili sigurniji da unosimo sve što nam je potrebno, kuvanjem određenih namirnica smo samo u plusu.
5 Čovek je po prirodi karnivor/omnivor
Ovde imamo argumente i za i protiv.
Da li je praistorijski čovek lovio? Da.
Da li je omnivorna ishrana doprinela do razvijanja modernog čoveka do ovih kapaciteta? Da.
Međutim, ljudi u prethodnih nekoliko hiljada godina nisu jeli meso svakog dana. Ljudi u prethodnih nekoliko desetina hiljada godina nisu mogli da ulove nešto svakog dana. U tim situacijama su se oslanjali na biljne namirnice. Pre nekoliko desetina hiljada godina, ljudi su se neprestano kretali da bi pronalazili hranu, zbog prirodnih neprilika, zbog ratova između plemena… razlozi su beskrajni. Isto tako je životni vek ljudi pre nekoliko stotina godina bio mnogo kraći nego danas, zbog brojnih bolesti, nedostatka hrane, nedostatka nama normalnih uslova za život. Suludo je porediti potrebe praistorijskog čoveka, sa potrebama modernog.
Čovek u modernom dobu živi mnogo statičan život. Provodimo sate i dane u kancelarijama i učionicama. Jedemo šta stignemo, kad stignemo. Nemamo dobar režim spavanja. Nivo stresa je konstantno povišen iz različitih razloga. Biljna ishrana ili bar 90% biljne ishrane je za modernog čoveka spas.
Da li nam je omnivorna ishrana doprinela da se razvijemo i stignemo ovde? Jeste, ali nam je isto toliko pomoglo i kretanje.
Sada kada se jesmo razvili ovoliko, imamo mogućnost da donosimo odluke koje su ispravne za nas, za naše zdravlje, za zdravlje naše dece.
Idealno ne postoji. Zašto onda ne bismo iskoristili ovaj razum koji imamo da donesemo odluke koje idu u korist našem zdravlju i poboljšamo svoj kvalitet života koliko god smo u mogućnosti?
